ZNANJE I SPOSOBNOSTI MENADŽERA NA SREDNJEM NIVOU

Vedrana Macanović; Sandra Đurović

doi:10.59417/nir.2017.11.127

Autor(i)

Vedrana Macanović Fakultet za poslovne i pravne studije Beograd
Sandra Đurović Fakultet za poslovnu ekonomiju Bar

##plugins.pubIds.doi.readerDisplayName##:

https://doi.org/10.59417/nir.2017.11.127

Ključne riječi:

Menadžer, Komunikacija

Sažetak

Osnovni zadatak menadţera na srednjem nivou jeste da prevodi strategiju kompanije u akciju i rezultate. U tom kontekstu, oni su zaduţeni za egzekuciju i predstavljaju vezu izmeĊu planova i postignutih rezultata. Da bi bili uspešni u svom poslu, menadţeri na srednjem nivou treba da poseduju odreĊene veštine, odnosno skup specifiĉnih sposobnosti koje rezultiraju iz znanja, informacija, prakse i talenata. Menadţerske veštine mogu se saţeti u ĉetiri kategorije:

konceptualne veštine,
veštine rada s ljudima,
tehniĉke veštine,
veštine oblikovanja.

Iako posjedovanje konceptualnih vještina ima najveći znaĉaj za top menadţere neminovno je da i menadţeri na srednjem nivou moraju dobrim delom da ovladaju istim. Naime, konceptualne veštine predstavljaju sposobnost spoznaje preduzeća kao celine i kako se ono uklapa u okruţenje, prepoznavanje vaţnih elemenata u situaciji i razumevanje odnosa meĊu tim elementima . Kao takve one podrazumevaju sposobnost menadţera da promišlja, procesuira informacije i da planira, kao i sposobnost strategijskog naĉina razmišljanja koji se bazira na sistemskom pristupu.

Veštine rada sa ljudima su podjednako vaţne za sve nivoe menadţmenta, pa samim tim i za menadţere na srednjem nivou. Posjedovanje adekvatnih komunikacionih vještina predstavlja neophodnost svakog savremenog menadţera. Samo otvorena, efikasna i usklaĊena komunikacija, kao i veliko znanje o tom fenomenu, moţe biti osnova za postizanje i donošenje pravih odluka, kao i ostvarenje ţeljenih performansi u poslovanju. Kako je svima dobro poznato iz svakodnevnog okruţenja, a što je u skladu i sa većinom novijih istraţivanja, kao kljuĉni element zadovoljstva zaposlenih i njihovih performansi, izdvaja se kvalitet odnosa menadţera sa njegovim timom. Uspešni menadţeri na srednjem nivou pomaţu svojim podreĊenima da ostanu fokusirani na primarne zadatke dajući im instrukcije šta se od njih oĉekuje i šta je znaĉajno. Osim toga, oni su zaduţeni za permanentno prosleĊivanje informacije o poslu ne samo podreĊenima, nego i top menadţerima.

##submission.citations##

Ackerman, R.W., Now Companies Respond to Social Demands, Harvard Business Review 51., No 4, 1993.

Adiţes, I., ”predavanje Upravljanje promenama”, Beograd, 2002. (u kompaniji Adižes instituta, Novi Sad) Beogradski univerzitet, (2013) Strategija razvoja doživotnog učenja.

Jovanović, R., Jovanović, V., Popović, G., (2011) Obrazovanje kadrova u oblasti menadţmenta ljudskih resursa, Zbornik radova Fakulteta za menadžment,

Kant, I., Zasnivanje metafizike morala, Dereta, Beograd, 2004.

Karnegi D., (1990), Kako steći prijatelje i naklonost ljudi, Zagreb: Prosveta

Kawasaki, G., Prodavanje sna, Global book, Novi Sad, 1996.

Kennie, T., Enemark, S., (1996) CPD – Continuing Profesional Development, FIG Publication No. 15, London,. Dostupno na: https://www.fig.net/pub/figpub/pub15/ figpub15.htm. Sajt posećen: 05.02.2017. 19:05

Kostadinović, S. i drugi, Poslovno pravo, Grafoţig, Beograd, 2002.

Koter, P. (1998), Vođenje promene, Beograd: Zelnid, 1998.

Kotler P. (2012): Marketing menagement, Prentice Hall, USA

Kotler, P., Armstrong, G., Saunders, J. and Wong, V., Principles of Marketing, Prentice- Hall Europe, London, 1999.

Kovi S.,(1997) Prvo prave stvari, Beograd: Grmeĉ

Kozić, P., Minić, V., Sociologija, Nauĉna knjiga, Beograd, 2002.

Krkaĉ, K., Uvod u poslovnu etiku i korporacijsku društvenu odgovornost, Mate, Zagreb, 2007.

LaRue, T. The ethics of management, fifth edition, Boston, 2006.

Leković, B. (2006): Principi menadţmenta, Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet Subotica

Leković, B. i drugi, Menadžment, filozofija i tehnologija, Ţelnid, Beograd, 1998.

Levitt, T., The Globalisation of the Markets, Harvard Business Review, maj-jun 1983.

Liebowitz, J., (1999) Knowledge management handbook, CRS Press LLC, Boca Raton

Lines, P. (2010): Strategies to gain competitive advantages, business.wikinut.com, article

Ljubojević, Ĉ., Menadžment i marketing usluga, Ţelnid, Beograd, 2001.

Lojić, R., (2009) Planiranje i razvoj karijere, Vojno delo 2/2009, Beograd, str. 17 1-196

Lonĉarević, R., Mašić, B., ĐorĊević – Boljanović, J., (2007) Menadžment - Principi, koncepti i procesi, Univerzitet Singidunum, Beograd

Nikić P. (2007), Uticaj afektivnih komponenti EQ menadžera na organizacionu kulturu preduzeca u Srbiji, doktorska disertacija, Beograd

Nikić, P. (2007), “Povezanost vrednosnih orijentacija i preferiranih ţivotnih stilova menadţera i organizacione kulture”, Ekonomski anali, Subotica: Ekonomski fakultet

Petigrew, A. (1979), “On Studing Organizational Culture”, Administrative Science quarterly, No.4. DOI: https://doi.org/10.2307/2392363

Previšić, J. ,Ozretić Došen Đ. (1999): MeĊunarodni makreting, Zagreb

Prof.dr I. Šijaković - web prezentacija, preuzeto sa http://www.efbl.org/sija/tekstovi/poslovna_etika.htm , posećeno 18.08.2016.

Punoševac, Z., (2012 ) Edukacija operativnog menadţmenta i zaposlenih kao cilj unapreĊenja poslovanja kompanije, Kvalitet i izvrsnost, vol. 1, br. 1-2, Visoka škola strukovnih studija za poslovno industrijski menadţment, Kruševac, str. 49-51

Švob Ĉ., Put ka uspjehu, skripta

Szwajkowski, E.W., The Myths and Realities of Research on organizational, Greenwich, Conn, JAI Press, 1986.

Todorović, J. (2003): Strategijski i operativni menadţment, Beograd

Turban, E., Informaciona tehnologija za menadžment - transformisanje poslovanja u digitalnu ekonomiju, Zavod za udţbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003.