PRIVREDNE AKTIVNOSTI SRBIJE U XIX VEKU

Sažetak

Srbija kao jedna od mnogobrojnih provincija Otomanske Imperije, vekovima je bila okovana turskim feudalnim sistemom, koji je u ekonomskom i politiĉkom smislu spreĉavao kontakt srpskog naroda zapadnoj kulturi i civilizaciji. MeĊutim, poĉetkom XIX veka Srbija zapoĉinje svoju borbu za osloboĊenje od Turaka, koja će nakon prvog i drugog srpskog ustanka doneti toliko ţeljenu slobodu srpskom narodu. Zaostaloj i opustošenoj Srbiji nakon ukidanja turskog feudalnog poretka bilo je potrebno dugo vremena da se ekonomski oporavi, jer u Srbiji osim poljoprivrede, zanatske i trgovinske delatnosti organizovane u esnafskim udruţenjima, gotovo da nije postojala privredna delatnost koja je svojom proizvodnjom mogla konkurisati stranom kapitalu. MeĊutim, nakon sticanja autonomije u okviru Turskog Carstva, stvaraju se uslovi za privredni oporavak zemlje, koji je usporavan zapoĉetim procesom prvobitne akumulacije kapitala usled nasilnog zauzeća poljoprivrednog zemljišta i masavnog osiromašenja seoskog stanovništva. Osim unutrašnjih problema Srbija je bila izloţena i spoljašnjem pritisku, jer smeštena izmeĊu velikih i jakih carevina vremenom postaje predmet ekonomskog potĉinjavanja od strane Austro-Ugarske, koja će imperijalistiĉkom politikom na Balkanu ţeleti da kolonijalizuje sve novoformirane drţave na ovom prostoru. Opstanak Srbije u tom trenutku, zavisiće od politiĉke stabilnosti i konkurentnosti njene privrede u odnosu na strane industrijske proizvode. Kao simbol otpora austrijskom imperijalizmu predstavljaće razvoj trgovinske delatnosti, koja će politikom drţavnog protekcionizma i sklapanja povoljnijih trgovinskih ugovora sa ostalim zemljama, vremenom uspeti da potisne inostrane trgovce sa ovih prostora. Akumulirani kapital u ovoj delatnosti biće osnova daljeg razvoja ostalih privrednih delatnosti i srpske ekonomije u celini.