DIGITALNO UČENJE (E-LEARNING)

Sažetak

U radu se saţeto analizira razvoj digitalnog obrazovanja. Digitalno obrazovanje (e- learning) posmatra se kao infrastruktura, koja poslediĉno postaje jedna od modela pouĉavanja uĉenika, studenata i odraslih. S  obzirom na ĉinjenicu  da je u poslednjih nekoliko godina fenomen digitalnog uĉenja postao multidisciplinarni predmet prouĉavanja raznih nauĉnih podruĉja (jer ulazi u domen društvenih i prirodnih nauka), rad će u prvom delu pokušati dati temelj za upoznavanje terminologije problema, uz kratki prikaz istorijskog razvoja (od dopisnog obrazovanja do digitalnog obrazovanja), a u drugom delu prikazaće se model digitalnog uĉenja i pouĉavanja.

U radu se iznose nalazi o razvoju uĉenja na daljinu, vaţnosti modela programirane nastave,  te pojmovno odreĊenje digitalno obrazovanja i digitalno uĉenja koji se veţu za hibridni model uĉenja (uz koji se veţe motivacija, mentalna kondicija i iskustva korisnika). Razmatraju se neki od alata za digitalno uĉenje i pouĉavanje (video-konferencija, forumi, društvene mreţe i drugi), kao i njihove prednosti i nedostaci. Rad nastoji dati okvirni prikaz prelaska s tradicionalnog (korespondentnog) uĉenja na digitalno uĉenje, te ne opisuje detaljno svaki od aspekata digitalnog uĉenja, već mogućnost prelaza s analognog na digitalno uĉenje. Alat za digitalno uĉenje (eng. courseware tool) jeste raĉunarski program (eng. software) dizajniran iskljuĉivo za edukaciju. Izraz u sebi sadrţi dva pojma: course (teĉaj) i software. Alat moţe biti u obliku CD- ROM-a, web stranice, diskete, digitalnog udţbenika, programa za uĉenje i sl. Courseware alati omogućuju uĉenje i pouĉavanje na daljinu pomoću odreĊenih konfiguracija sistema. Danas se koriste dve konfiguracije: LCMS (eng. Learning Content Management System) i LMS (eng. Learning Management System). Najimpresivniji alati su web-pretraţivaĉi (Browser), koji povezuju mreţe za razmene informacija na internetu.