PRISILNE ARBITRAŽE

Sažetak

Namera je ovim radom razjasniti značenje prideva “prisilna” uz reč arbitraža, a koji se vezuje uz arbitražne postupke koji su za stranke nadležni nezavisno o postojanju njihove volje da spor reše upravo na takav način. Takve arbitraže suprotnost su ostalim arbitražama po nedostatku volje i saglasnosti stranaka da sporove reše pred izabranim telom i u skladu sa izabranim pravilima ili pravilima tog izabranog tela, kao bitnog elementa koji razlikuje “prisilne” od “dobrovoljnih” arbitraža. Stranke u ovim slučajevima često nemaju ni prethodnog saznanja o telu nadležnom za rešavanje sporova, pa čak ni o pravilima koja će se primenjivati postupku, a što može znatno uticati na konačno ostvarenje i zaštitu prava iz takvog pravnog posla ili odnosa. Također, po mojem mišljenju, neki autori svojstvo “prisilne arbitraže” (arbitrage obligatore, compulsory arbitration, Zwangsshiedsgerich) neosnovano priznaju i onim arbitražnim sudovima čija nadležnost je ipak zasnovana u ugovorima sklopljenima upravo između stranaka tog ugovora, zbog čega pridjev “prisilne” gubi na svojem značenju i snazi. Bitan element u razlikovanju “prisilnih” i “dobrovoljnih” arbitraža mora upravo biti u postojanju volje i saglasnosti stranaka da svoje sporove rešavaju baš pred sudom kojeg su sami izabrali ili potpisivanjem Ugovora pristali na nadležnost suda predloženog od druge strane. “Prisila” da se zbog nužnosti ili želje za potpisivanjem određenog ugovora ili drugog pravnog posla pristaje na arbitražu koju je predložila “jača strana” po mojem mišljenju ne čini takvu arbitražu “prisilnom”, baš zbog postojanja mogućnosti druge strane da se odupre takvoj prisili.