ИСТОЧНА КРИЗ A 1875-78. ГОДИНЕ И МЕСТО СРБИЈЕ У ЊОЈ

Sažetak

Источна криза јесте један веома значајан период у историји међународних односа и међународног права, који je од изузетног значај за настанак независне српске државе и њен будући положај у односима великих сила на Балкану. Овај појам користи се за период који почиње слабљењем Турске империје на Балкану, na све до њеног, скоро потпуног, повлачења из овог дела Европе, 1912. године.
У периоду 1875-78. сучељавања великих сила на подручју Балкана веома су оштра, што ће и довести до великих ратних сукоба (Србија-Турска, Русија-Турска, уз окупацију Босне и Херцег0-вине од стране Аустро-Угарске).
Србија je на почетку овог периода још увек вазална држава у оквиру Турске, али са израже-ном и већ стабилном државном структуром и са плановима усмереним на ослобођење и обједи-њавање српског народа. Устанак у Босни и Херцеговини само ће још више убрзати ова хтења. Рус-ки панславистички кругови у овом периоду знатно су утицали на брже избијање рата између Срби-је и Турске (посебну улогу у томе одиграће и командант руских добровољачких снага у Србији. Черњајев).
И поред неуспеха Србије у првом српско-турском рату, 1876. године, крајњи исход био je турски пораз и то како од Русије која улази у рат против ње, 24. априла 1877. године, тако и од Србије чија препорођена војска дубоко продире у неослобођене српске крајеве и 5. фебруара 1878. године улази Грачаницу (после ослобођења Врања и Гњилана).
Крај рата интересе великих сила ставља у први план (окупација БиХ и формирање сансте-фанске Бугарске) да би се коначно решење ових сукоба нашло на Берлинском конгресу.