УПРАВЉАЊЕ ЉУДСКИМ РЕСУРСИМА У СВЕТЛУ НАЦИОНАЛНЕ И ОРГАНИЗАЦИОНЕ КУЛТУРЕ

Милоје Стоиљковић

doi:10.59417/nir.2012.2.167

Autor(i)

Милоје Стоиљковић R & B College Висока школа за рачуноводство и берзанско пословање, Београд, Република Србија

##plugins.pubIds.doi.readerDisplayName##:

https://doi.org/10.59417/nir.2012.2.167

Ključne riječi:

управљање људским ресурсима, национана култура, организациона култура

Sažetak

Менаџер који сагледава запослене који припадају различитим културним групама без свести о њиховим културним нормама, може да пропусти или да погрешно протумачи важне сигнале у комуникацији“, каже професор Мајкл Морис (Morris).

У литератури се све чешће говори о организационој култури и испитују се особености њеног утицаја на успешност организације. Како организације функционишу у оквирима конкретних друштава (држава, нација), постаје значајно испитивање међусобног утицаја организационе културе и националних култура.

У раду се разматра утицај националне и организационе културе на организацију, уопште, а посебно са аспеката управљања људским ресурсима. Наиме, интелектуални капитал је ресурс од виталног значаја за организацију, јака организациона култура је предуслов успешности компаније, а управљање људским ресурсима и организациона култура су нераздвојни.

Наведене су и неке од метода из области управљања људсим ресурсима које стварају и одржавају јаку организациону културу, а које систематично примењују успешне светске компаније.

Закључак рада указује да су различити облици обуке и тренинга запослених најбољи пут не само за побољшање њихових вештина и знања, већ и за превазилажење баријера насталих различитим националним културама, за јачање организационе културе фирме, као и за мотивације радника.

##submission.citations##

Chan L. L, Shaffer M A.,, Snape, Е. (2004). In search of sustained competitive advantage: the impact of organizational culture, competitive strategy, and human resource management practices on firm per- formance. International Journal of Human Resource Management, 15(1), 17-35. DOI: https://doi.org/10.1080/0958519032000157320

Chung-Ming L.,. Hang-Yue N. (2004). The HR system, organizational culture, and product innovation. International Business Review, 13, 685-703. DOI: https://doi.org/10.1016/j.ibusrev.2004.08.001

Harington J. (2003). Take a Look Inside. Incentive, Vol. 177, Issue 11, p. 16, Nov/2003. DOI: https://doi.org/10.1016/S1353-4858(03)00509-9

Heery E., Noon M. (2001). A Dictionary of Human Resource Management, Oxford, UK:Oxford Universi- ty Press. DOI: https://doi.org/10.1093/oso/9780198296188.001.0001

Hofstede G . (20012). Diference and Danger: Cultural Profiles of Nations and Limits to http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0013-3264/2003/0013-32640356045J.pdf, (14. 01. 2012.).

Илић Ј. (2006). Културална разноликост механизама мотивације. http://teme.junis.ni.ac.rs/teme2-2006/teme2-2006-08.pdf, (24. 01. 2012.).

Janićijević N. (1997). Organizaciona kultura. Novi Sad: Ulixes; Beograd: Ekonomski fakultet.

Јанићијевић Н., Утицај националне културе на организациону структуру предузећа у Србији. http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0013-3264/2003/0013-32640356045J.pdf

Kaminsky L. (2002). The Influence of Culture on Human Resource Management, Up-Date OHRPA Newsletter. March 2002. http://www.workforcediversitynetwork.com/docs/InfluenceofCulture.pdf, (20. 01. 2012.).

Koković, D. (2005). Pukotine kulture. Novi Sad: Prometej.