PEDAGOŠKO-PSIHOLOŠKI ASPEKTI ODRŽIVOG RAZVOJA

Vesna Srdić; Vlasta Sučević

doi:10.59417/nir.2012.1.43

Autor(i)

Vesna Srdić Internacionalni univerzitet Brčko Distrikt
Vlasta Sučević Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, Kruševac, Republika Srbija

##plugins.pubIds.doi.readerDisplayName##:

https://doi.org/10.59417/nir.2012.1.43

Ključne riječi:

održivi razvoj, ekološka kultura, ekološka politika, ekološka praksa, ekološko obrazovanje

Sažetak

Mesto i značaj obrazovnih ustanova kao konteksta održiveg razvoja određeno je njihovom ekološkom perspektivom, odnosno perspektivom budućeg razvoja u okvirima humanog koncepta na svim nivoima ekološke strukture. U radu su predstavljene šeme obrazovne ekološke sredine na temelju teorije sistemske strukture .1. Bronfenbrenera, koja predstavlja teorijski okvir rada. Orijentisanost ka aftr-mativnim asocijacijama održivog razvoja u obrazovanju podrazumeva visok nivo kompetencija holistič-ko-ekološke kulture. Konstrukt društva zasnovanog na znanju i imperativnom načelu ,,u savremenom svetu promena je - norma" nametnuo je potrebu da se razmotre osnovna pitanja paradigme ekološkog obrazovanja, kroz opredeljenje za rano obrazovanje za održivi razvoj, kontinuitet obrazovanja na svim stupnjevima sistema obrazovanja i snažnije uključivanje vaspitno-obrazovnih ustanova u proces celoživotnog učenja za održivi razvoj. Dimenzije aktivnosti tzv. „ekološkog trougla", koje predstavljaju važan element za struktuiranje održivog razvoja na nivou svih elemenata obrazovne strukture sistema su: stvaranje ekološke kulture, kreiranje ekološke politike i razvoj ekološke prakse. Struktura ciljeva u okviru dimenzija trougla održivog razvoja determinisana je ishodima koji obezbeđuju razvoj institucije, dece i odraslih usmerenog ka budućnosti, sa strategijom ostvarenja putem obrazovanja.

##submission.citations##

Andevski, M., Kundačina, M. (2004). Ekološko obrazovanje: od brige za okoliš do održivog razvoja.

Užice: Učiteljski fakultet.

Bredekamp, S. (1996). Kako djecu odgajati. Zagreb: Educa.

Bruner, J. (2000). Kultura obrazovanja. Zagreb: Educa.

Bronfenbrener, J. (1997). Ekologija ljudskog razvoja. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva . Cvjetićanin S. (2009). Metode rada u nastavi poznavanja prirode. Sombor: Pedagoški fakultet.

Cvjetićanin, S., Sučević, V. (2011). Teorijski okvir razvoja pojmova o prirodi dece u predškolskoj ustanovi. Pedagogija, br.3.

European Communites (2001). Environment 2010: Our Future, Our Choice, Luxenburg: Office for Offi-cal Publications of the Eoropean Communites.

Goleman, D. (2010). Ekološka inteligencija. Beograd: Geopoetika.

Hansen, A.K., Kaufmann, K.R. and Walsh, K.B. (2001). Kreiranje vaspitno-obrazovnog procesa u kome dete ima centralnu ulogu. Beograd: Centar za interaktivnu pedagogiju.

Kamenov, E. (1999). Predškolska pedagogija. Beograd: ZUNS.

Kami, K. (1992). Skica programa za predškolsko obrazovanje izrađena na osnovu Pijažeove teorije. Predškolsko dete, br. 4.

Klemenović, J. (2009). Savremeni predškolski programi. Novi Sad: Savez pedagoških društava Vojvodine.

Koritnik, M. (1983). 2000 igara. Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika. Sarajevo: Svjetlost.

Levkov, Lj. (1985). Ekološka dečjapsihologija. Beograd: ZZUINS.

Marendić, Z. (2009). Teorijski okvir razvoja matematičkih pojmova u dječijem vrtiću. Metodika, vol. 10. Nikolić,V. (2003). Obrazovanje i zaštita životne sredine. Beograd: Zadužbina Andrejević.

Parliamentary Commissioner for the Environment (PCE) (2004.). See Change: Learning and education for sustainability. Wellington: PCE.

Pavlović, V. (2011). Univerzitet i održivi razvoj. Beograd: Fakultet političkih nauka, Centar za ekološku politiku i održivi razvoj pedagogijske društvo.

Počuča, N., Aranđelović, S., Hotva, Z. (2005). Zaštita životne sredine-upravljanje komunalnim otpadom. Beograd: Privredni pregled.

Polić, M. (1995). Ekohistorijski pristup problemu zaštite okoliša. Društvena istraživanja, 2 (22): 457-471.

Slunjski, E. (2001). Integrirani predškolski kurikulum — rad djece na projektima. Zagreb: Mali profesor.

Srdić, V. (2009). Predškolska ustanova kao kontekst razvoja romske dece i roditelja putem modelovanja inkluzivnog obrazovanja kroz nivoe sistemske strukture. Az Eselyegyenloseg es a felzdrkoztatds vetiiletei az oktatdsban. 3. Integralas, felzarkoztatas, eselyegyenloseg, MTTK, Szabadka: 233 -242.

Stojaković, P. (1981). Razvijanje sposobnosti učenja. Sarajevo: Svijetlost, str. 81.

Sain, M., Topić, S., Đaković, N., Božić, D. i Galić, B. (2001). Kako pripremamo dijete za polazak u školu. Banja Luka: Centar za predškolsko vaspitanje i obrazovanje.

Soljan, N. (2007). Taksonomija svjetskih razvoja u obrazovanju prema (de)konstrukciji pedagogije. U: V. Previšić, N. Soljan, N. Hrvatić (ur.). Pedagogija prema cjdoživotnom obrazovanju i društvu znanja (str. 411-440). Zagreb.

The Brundtland Report, Our Common Future (1987.), http://www.undocuments.net/wced-ocf.htm (15. 10. 2008.).

Wood, D. (1995). Kako djeca misle i uče. Zagreb: Educa.